Znate li onaj osećaj kad ste toliko umorni da vam je teško da se pomerite, da podignete ruku?

„E to znači da je trening bio dobar“, kaže naš sensej.

Nekoliko puta tokom poslednjeg pomislila sam „Ne mogu više“, a odmah zatim i „Ma kakav umor, moram ovo do kraja da izguram“. Ti fizički i mentalni izazovi da zapamtim pokret, položaj tela, da sve to uskladim sa partnerom sa kojim vežbam, da izdržim iako mislim da više ne mogu, za mene su dobri jer se učim strpljenju, istrajnosti… onome što je kod mene najslabija tačka.

Pola sata nakon vežbanja, kratkog odmora i tuširanja osećam se kao nova. Čini mi se tada da bih mogla još jedan trening bez problema da odradim. Da ne pričam o tome da posle svakog treninga spavam kao beba.