Prvi put
Život često pred nas postavi situacije koje nam se čine nepremostivim, teškoće koje nam se čine nesavladivim, ali i izazove koji nas čine snažnijima, boljima i hrabrijima.
Prirodno je da zaziremo od nepoznatog, da se plašimo kako ćemo se uklopiti, hoće li nas prihvatiti, da li ćemo biti dovoljno dobri? Mnogo je pitanja, ali odgovore moramo da pronađemo sami i to tako što ćemo se uhvatiti u koštac sa tim izazovima i dati sve od sebe da strahove pobedimo. Iako često sumnjam u sebe i stalno preispitujem svoje sposobnosti, ovog puta sam odlučila da se suočim sa slabostima jer drugačije neću uspeti da dam sve od sebe.
Posle samo nekoliko meseci (neredovnih) treninga ukazala se prilika da budem deo velikog WAMA Srbija seminara u Kraljevu. Prva pomisao mi je bila da za to nisam spremna jer sam u svemu ovome vrlo kratko, nisam sigurna koliko znam i da li ću moći da uradim sve što se tamo traži.
U Kraljevo smo došli dva dana ranije. Volim taj grad. Bila je to ljubav na prvi pogled pre nekoliko godina. Nije to bez razloga mesto gde je sedam srpskih kraljeva krunisano – kraljevski grad, kako ga zovu. Kada šetate Kraljevom, ulice će vas dovesti do centralnog trga u obliku savršenog kruga, čiji centar krasi veličanstveni spomenik srpskim junacima. Trg je mesto okupljanja i simbol grada koji je uvek otvarao vrata dobronamernicima. Zbog svega toga i ne čudi što je upravo Kraljevo izabrano za mesto okupljanja predstavnika plemenitih veština.
Seminar je bio u nedelju. Na ulazu vidim stare majstore, one od kojih vam kolena zaklecaju jer znate koliko su toga u životu naučili i savladali i shvatate koliku snagu nose u sebi, fizičku i mentalnu. To se vidi u položaju tela, ponositom ispravnom stavu, umerenosti, načinu na koji se obraćaju drugima, rečima koje biraju…
I kako ću sad ja? Početnik, i to ne onaj mladi kojem se da i oprostiti, već žena u četrdesetim koja je rešila da se tek sada bavi nečim tako kompleksnim.