Odavno je prošlo leto, vreme za lenčarenje, a ja sam tek krajem oktobra uspela da se vratim na treninge.

Život često pred nas postavi situacije koje nam se čine nepremostivim, teškoće koje nam se čine nesavladivim, ali i izazove koji nas čine snažnijima, boljima i hrabrijima.

Sad mi je jasno zbog čega povezuju borilačke veštine sa samopouzdanjem jer ovde ne jačam samo svoje telo, osećam se snažnije, sigurnije i verujem više u svoje sposobnosti.

Odmah na početku treninga sam videla da je ženama teže nego muškarcima. Oni imaju jače ruke, pa nekako lagano rade to držanje na rukama i sklekove.

Petak je moj dan za treninge, takav smo dodgovor postigle moja ćerka i ja. Znam i osećam da nije dovoljno, ali polako… sa njom moram tako, da navikne da sam tu, u njenom prostoru.

Budite dobri prema sebi, sreća je kad vežbate, kad se krećete, samo je važno da idete u pravom smeru 🙂